|
|
Razlog je veoma jednostavan: film iz doba nijemog filma je imao samo 16 slicica u sekundi. Standard od 24 slicice je uveden tek s pojavom zvucnog filma, radi sinkronizacije. Kada se, dakle, stari filmovi emitiraju na modernim projektorima, izgledaju ubrzano.
Dodatnu poteskocu predstavlja cinjenica da sve do pojave zvucnih filmova uopce nije postojao nikakav standard, kao ni motori u filmskim kamerama. Kamere su bile pokretane rucno, pri cemu je o vjestini samog snimatelja ovisilo koliko ce slicica snimiti u sekundi. Kao sto motori nisu postojali u kamerama, nisu postojali ni u projektorima, pa je u eri nijemog filma brzina zbivanja na platnu cesto ovisila i o samim prikazivacima.
|